Noć živih mrtvaca je pokrila trenutak »kada su mrtvi ustali iz grobova«, Zora mrtvih opisuje prve mesece po izbijanju epidemije a Dan mrtvih stanje posle par godina. Zemlja mrtvih je smeštena u nedefinisano vreme, ali se može pretpostaviti da se radnja filma odvija 10-15 godina od početka širenja zaraze. Preživelo stanovništvo je uspelo da se organizuje i povuče u utvrđene gradove. Film govori o jednom takvom gradu u kome su najbogatiji i napreduzimljiviji uspeli da sebi urede život i uz pomoć plaćene vojske pokušaju da žive što je »normalnije« moguće. Bogataši su locirani u središtu grada, u elitnom kompleksu Fidlers Grin, dok je siromašno stanovništvo raspoređeno u tampon zone na obodima. Novi poredak na prvi pogled funkicioniše ali je stanje daleko od idealnog. Moćni Pol Kaufman se beskrupulozno obračunava sa svima koji se usprotive njegovoj volji: neposlušni su eliminisani po kratkom postupku...
Dok stanari Fidlers Grina uživaju u luksuzu, siromašno stanovništvo je prisiljeno da životari i da se snalazi kako zna i ume. Većina junaka Zemlje mrtvih pripada nižem staležu i preživljava tako što snabdeva bogate neophodnim potrepštinama po koje se ide u obližnje »mrtve« gradove. Taj posao je veoma riskantan i nabavljači se izlažu velikim opasnostima kako bi došli do hrane, pića i ostalih stvari potrebnih za život. Na sreću, živi imaju asa u rukavu u vidu oklopnog vozila poznatog kao Dead Reckoning.Kao prvo, da raščistimo jednu stvar: good ol' G.A.R. je i unutar studijskog sistema uspeo da snimi film vredan divljenja. Čovek je kralj zombi žanra i niko ne može ni da se približi njegovom tronu - da citiram Karli Sajmon: Nobody does it better.
Kao drugo, jedno izvinjenje. Od beogradske premijere Zemlje mrvih je prošlo više od dve nedelje i moj prikaz dolazi sa zakašnjenjem. I pored toga što sam planirao da tekst napišem odmah po premijeri, shvatio sam da još uvek nisam spreman za vivisekciju filma koji sam čekao tolike godine. Danas, pošto sam po treći put išao u bioskop kako bih posetio Zemlju mrtvih, mogu da zaključim da su se utisci uglavnom slegli i da je vreme za jedan detaljniji osvrt.
Kao treće (ali ne i poslednje po važnosti), želim da se zahvalim svim fanovima koji su četvrtog avgusta bili na premijeri u Domu Sindikata. Nažalost, projekcija u sali broj četiri DS-a nije bila tehnički najadekvatnija: čini mi se da kontrast nije bio najbolje podešen, zvuk definitivno nije odgovarao najvišim standardima... Ovi nedostaci su delimično umanjili uživanje u filmu ali, imajući u vidu iskustva koje su neki imali (pucanje trake, nemogućnost da se film odgleda do kraja), može se zaključiti da je premijerna publika još dobro i prošla. U svakom slučaju, za mene je bilo dragoceno iskustvo odgledati film u tako stimulativnoj atmosferi... Mislim da je falio samo G.A.R. himself pa da ugođaj bude potpun. Mada, među nama, ne bih se žalio ni da se pojavila Arđentova kćerkica - pa makar i stondirana.
*
Posle projekcije, mišljenja su bila konfuzna i donekle podeljena. Uglavnom su se svi saglasili da se radi o dobrom filmu koji vredi više puta videti ali niko, i pored dobre atmosfere, nije otvorio šampanjac. Par jeretika je neoprezno izjavilo kako je ispeglani rimejk Zore "kvalitetniji" film (may God have mercy on their wicked souls), ali ono što su rekli nije iniciralo linč. Ljudi su, nekako, bili ošamućeni. Ono što su čekali godinama im je proletelo ispred očiju za (ako ne računamo odjavnu špicu) nepunih 90 minuta. Bum-tras-argh-cangr-bum i gotovo! Ja sam, naravno, želeo da mi se film jako dopadne. I dopao mi se. Ali, određeni nedostaci su bili očigledni. Film jednostavno prekrtko trajao. Procenio sam da je bilo potrebno dodati još najmanje pola sata da bi se priča ispričala na koliko-toliko adekvatan način... Dopalo mi se ono što sam video, ali sam želeo i očekivao više. Film jeste isporučio, ali nije isporučio sa velikim praskom. Znate li onaj osećaj kada posle ukusnog ručka shvatite da još uvek niste siti a kuhinja više ne radi? Eto, tako sam se ja osećao posle prvog gledanja filma... Želeo sam da bolje upoznam Rajlija, da vidim gde živi; želeo sam da vidim Rebeku DeMorni na Kaufmanovom art-deko trosedu kako ispija šampanjac koji je doneo Čolo; želeo sam da zaista spoznam kako žive ljudi iz Visokog tornja, a ne da mi se servira izlizana metafora o pticama u zlatnom kavezu; želeo sam još scena poput one u Čivavinom klubu... Želeo sam da na kostima bude više mesa! Umesto toga, dobio sam, uglavnom, samo nagoveštaje i jedan film koji mahnitim tempom juri od početka do kraja; film koji zbog svoje dinamike nije ni na tren dosadan, ali koji jednostavno ne dozvoljava gledaocu da predahne i bar na sekund razmisli o onome što se odvija pred njegovim očima; film koji se može uporediti sa vožnjom toboganom: brz je, zabavan i završi se baš kada ste počeli da se zagrevate i osećate pravo uzbuđenje u stomaku.
Na sreću, posle ponovljenog gledanja, utisak se popravio. Zemlja spada u onu retku vrtsu filmova koji sa svakim novim gledanjem postaju sve bolji. Kada sam drugi put ušao u bioskopsku salu da pogledam film, više nisam bio u grču velikih očekivanja. Seo sam u udobnu fotelju i prepustio se Romerovoj imaginaciji. Treći put, počeo sam da primećujem detalje koji su mi prva dva puta promakli. Ipak, glavni problem je i dalje ostao: nedorečenost. Pored toga što zvanično pripadaji istom serijalu, Noć, Zora i Dan su zapravo tri posebna i zaokružena filma. Zemlja je zverka druge vrste. Ovaj film više liči na prvo poglavlje nove trilogije nego na samostalan film. Uostalom, nije tajna da je Romero ostavio "otvoren" kraj kako bi, u slučaju da ZM doživi komercijalni uspeh, snimio nastavak koji bi se u bioskopima pojavio već sledeće godine. Nažalost, pored toga što je od bioskopske distribucije na matičnom tržistu povraćen uloženi novac (film je u svetskim okvirima, za sada, zaradio preko 26 miliona $ - mada treba imati u vidu da tek treba da zaigra u nemačkim, engleskim i japanskim kinima), Univezal nije još uvek dao zeleno svetlo za nastavak. Verovatno se čekaju izveštaji o prodaji DVD izdanja. Ako LotD bude DVD hit, što je realno očekivati, šanse za direktni nastavak još uvek postoje. Uostalom, mislim da Univerzal to definitivno duguje Romeru. Premijera filma je bila zakazna za oktobar 2005 (Halloween = raj za filmove strave i užasa), a onda je, u poslednjem trenutku, odlučeno da se pomeri četiri meseca ranije u, za ovu vrstu filma, negostoljubivu letnju sezonu.
*
Da li je reklama lagala kada nam je poručila: The Legendary Filmmaker Brings You His Ultimate Zombie Masterpiece? Odgovor na ovo pitanje je teži nego što bi se na prvi pogled moglo pretpostaviti. Zora mrtvih je i dalje najbolji deo Romerovog zombi kvarteta: istinsko remek delo modernog horora. Mada, Noć i Dan ne zaostaju mnogo: u pitanju su nijanse i lični afiniteti. Zemlja mrtvih se sjajno ukopila u kanon ali čini mi se da je dvadesetogodišnje čekanje uzrokovalo da očekivanja budu previsoka. Horde zombi poklonika su želele savršensto: a savršenstvo u praksi ne postoji. G.A.R. je isporučio jedan pošten i izuzetno gledljiv film, film koji funkcioniše na nekoliko nivoa. Budžet je ovoga puta nametnuo komercijalniji pristup: da, u filmu ima više akcije nego u predhodna tri dela zajedno, ali, iskreno, meni to nije smetalo. Svi Romerovi zombi filmovi se međusobno razlikuju: zašto ne bi i Zemlja mrtvih ponudila nešto novo? Znam da je sada moderno da se snimaju akciono orjenisani zombi filmovi - to je stvorilo otpor kod dela fanova koji su Romera otužili da se prodao i priklonio trendu. Ja ne mislim tako. I Zora mrvih je imala nekoliko izrazito akcionih deonica, pa to nikom nije smetalo. Ono što je važno jeste činjenica da akcioni elementi nisu "progutali" film. Akcija u filmu je u službi priče & nema suludih obračuna u Resident Evil maniru! Sajmon Bejker ne iskače iz helikoptera, Azija Arđento ne trči niz eksplodirajuću zgradu... Nema takvih gluposti... Postoji određena stripovska stilizovanost koja film čini manje "ozbiljnim" od predhodnika, to svakako. To opet ne znači da je LotD ublažena varijanta DEAD brenda za publiku XXI veka. Po zahvatu i složenosti ZM podseća na nikada ralizovan prvobitni tretman za Dan mrtvih. Romero se uvek trudio da svojim zombi filmovima podari dodatnu dimenziju. Zemlja mrtvih nije izuzetak. Evidentno je da je film dorađen posle terorističkih napada na SAD (što je, uostalo, i sam Romero istakao u jednom od intervjua) i novi film se može posmatrati kao metafora savremenog američkog društva (izolacija, želja da se pobegne od pravih problema, vladavina tiranije...). Zemlja mrtvih u sebi sadži dovoljno tradicionalnih Romero elemenata da ostane u verna dosadašnjim filmovima. Političke implikacije su tu - ovoga puta, što mi je zasmetalo, gotovo potpuno neskrivene (Kaufman je Buš, Fidlers Grin je supstitucija za Kule Bliznakinje,Veliki Tatica je Sadam Husein, a zombi sa dairama može biti Ratko Mladić). Krvoliptanje je tu - nije nesputano kao u središnja dva filma iz serijala, ali ga ima više nego u bilo kom drugom zombi filmu koji je u ovom veku distribuiran u američkim bioskopima. Film nije savršen, ali se mora primetiti da se radi o najabicioznije zamišljenom Romerovom filmu do sada. G.A.R.je ovoga puta imao priliku da radi sa pristojnom količinom zelenih novčanica, ali je LotD po holivudskim standardima još uvek niskobudžetski film koji definitivno ima određeni B štimung (ovo shvatite kao kompliment, ne kao zamerku). Romeru je zbog relativno malog budžeta imao određenu slobodu, mada, očigledno, morao je da pristane i na neke ustupke. Na raspolaganju je imao budžet od petnaestak miliona dolara što, pokazalo se, nije bilo u potpunosti dovoljno da se zamišljeno realizuje. Zbog malog broja snimajućih dana i nedostatka novca, pojedine scene su morale biti izbačene... Naravno, scene nasilja su ublažene da bi se dobio odgovarajući setifikat, ali su izbačeni i pojedini dijalozi koji bi pomogli da se likovi bolje uobliče. Trenutno ne postoje tačni podaci šta je tačno iz bioskopske verzije izostavljeno. Zna se da će unrated DVD biti 4 minuta duži. To, priznajem, nije mnogo, ali otvara mogućnost mogućnost da dodaci/alternacije doprinesu da film bude još bolji. Jedan od mojih omiljenih delova u scenariju - kada Čolo otkriva samoubicu u jednom od apartmana Fidlers Grina - je snimljen ali nije ušao u kino verziju (mada se delić ove scene može videti u jednom od trejlera). Ova scena je veoma bitna iz dva razloga. U njoj se po prvi put jasno vidi da ugriz nije neophodan da bi došlo do zaraze. Takođe, njom Romero pokazuje da život bogataša nije bio tako idiličan kako bi se na prvi pogled moglo misliti.
Što se horor fakora tiče stvari stoje ovako: klaustofobičnost Noći živih mrtvaca je gotovo u potpunosti nestala. Saspens-horor scena sa potencijalom da Vas nateraju da skočite sa stolice gotovo da i nema. Romero obilato koristi tkz. jump scares, bolje od konkurencije doduše, ali, ako mene pitate, moglo se i bez toga. Previše je izlizano. Kako ni jedan Romerov zombi film ne može da prođe bez hardkor scena nasilja i ovoga puta ima šta da se vidi: brojni ujedi, kidanje pirsinga na pupku, prebiranje po iznutricama, zombi "fisting"... FX guru Greg Nikotero se pobrinuo za uverljive efekte i upečatljive zombi maske. Meni je bila posebno zanimljiva zombi-cura a.k.a. Broj Devet (Dženifer Bekster). To je lice koje se ne zaboravlja! Stvarno odlična maska! Maske su stvarno dobro urađene a scena u kojoj hiljade zobija izranja iz reke je definitvno antologijska. Kada sam film gledao u Tuckwoodu pojedine scene su bile vizuelno efektnije. Nažalost, i pored toga, u filmu postoji nekoliko trenutaka u kojima mi je zasmetala upotreba komjuterskog manipulisanja slikom: naročito prilikom pogodaka u glavu pošto je krv dodavana u postprodukciji ( a pogodaka u glavu ima toliko puno da ovaj nedostatak posle izvesnog vremena počinje da biva izuzetno iritantan)! Napad sveštenika sa jo-jo glavom takođe nije baš najsrećnije rešen... Dobro, ima toga još, ali imajući u vidu budžet, verovatno se nije moglo bolje. Kao što već napisah, savršenstvo ne postoji...
*
Kao i u dosadašnjim zombi filmovima, mrtvi su deo šire priče: oni predstavljaju konstantnu pretnju, ali međuljudski odnosi su ti koji uzrokuju najviše smrti i uništenja. Kombinacija anarhije, diktature i degradiranja svih moralnih vrednosti, čini Zemlju mrtvih veoma opasnim mestom za život. Ono što mi se jako dopalo je činjenica da ovoga puta Romerov zombi film vrvi od ljudi. Veličina grada dozvoljava Romeru da uvede čitav niz najrazličitijih likova. U ranijim filmovima broj aktera je bio veoma ograničen: u prvom filmu pratimo sudbine sedmoro ljudi zarobljenih u jednoj kući, u drugom imamo četiri podjednako važna junaka, u trećem jedanaestoro muškaraca i jedna žena su praktično živi sahranjeni u podzemnoj vojnoj bazi. Ovoga puta Romero nam predstavlja čitavu galeriju najrazličitijih likova od kojih bar njih dvadeset i pet imaju aktivnu ulogu (jedan od mojih favorita je Čivava, kepec koji organizuje vrlo specifičnu vrstu zabave za stanovnike utvrđenog grada). Mnogi od likova su potencijalno zanimljivi, ali Romero nema vremena da ih detaljnije razrađuje. Junaci Zemlje mrtvih funkcionišu na nivou likova iz stripa: oni uglavnom puštaju da njihova dela govore više od reči.
Rajli Denbo je glavni junak i čovek koji je za Kaufmana konstruktovao Dead Reckoning. On je takođe i vođa tima za nabavku. Moralan ali bez iluzija, Rajli sanja o tome da ode u Kanadu i započne novi život daleko od hordi živih mrtvaca ali i Kaufmanovog grada. Rajlija igra australijski glumac Sajmon Bejker (Poverljivo iz L.A., Crvena planeta) koji je ove godine već nastupao u jednom horor nastavku (The Ring Two). Za razliku od sramotno lošeg Nakatinog filma u kome je bio u potpunosti naiskorišćen, Bejker ovog puta dobija priliku da pokaže šta ume. I pored toga što uloga koju tumači nije previše živopisna, Bejker se solidno snašao i ostavio dobar utisak.
Denis Hoper je bio sasvim logičan izbor za glavnog negativca Kaufmana. Hoper je već više puta sa uživanjem odigrao slične uloge (od kojih je moja omiljena ona u Plavom somotu) tako da nije imao problema da se uživi u lik. Došao je, odradio svoje i pokupio ček. Znam da je poslednjih desetak godina Hoperova glumačka harizma okrnjenja činjenicom da se poznati holivudski tezgaroš pojavio u sijaset filmova problematičnog kvaliteta, ali po mojoj proceni, ova uloga nije loše ispala.
Romero je dosta reskirao kad se odlučio da angažuje Džona Leguizama koji je ime stekao igrajući u komedijama. Na sreću, rizik se isplatio. Leguizamo me je prijatno iznenandio. Njegov Čolo je faktički "ukrao" svaku scenu u kojoj se pojavio. Od svih likova, Čolo je najzaokruženiji i najuverljiviji. I pored toga što je spreman na najrazličitije moralno nepodobne postupke, on je vrsta negativca za koju volimo da navijamo.
Azija Arđento se, bez obzira šta drugi mislili o tome, sasvim lepo uklopila u čitavu priču. Uloga koja joj je poverena nije velika, ali A.A. svoje limitirano vreme iskoristila na adekvatan način. Priznajem da je u prethodnim filmovima bilo bolje napisanih ženskih uloga, ali Romero se ovoga puta ni ne trudi da detaljnije razradi likove.
Robert Džoj je briljantan kao Čarli, Rajlijev prijatelj spaljenog lica. Jednu veoma nezahvalnu ulogu, Džoj je na radost gledalaca prevorio u svoju glumačku pobedu.
Ali, prave zvezde Zemlje mrtvih su - mrtvi. Romero se odlučuje da ovoga puta napravi zanimljivu inverziju. Od antagonista, čudovišta, živi mrtvaci su počeli da postaju junaci za koje se navija. Romero je u svojim zombi filmovima uvek imao po jednog snažnog afro-amerikanca kao junaka: tako je i sada, samo što nije u pitanju živ čovek već zobi. Veliki Tatica (Judžin Klark) podiže armiju mrtvih i kreće da se sveti živima zbog toga što su, u želji da iz prodavnica pokupe konzerviranu hranu i piće, upali u njihov grad i napravili masakr. U prva dva filma mrtvi su se samo prisećali... U trećem su počeli da uče, Bub postaje neka vrsta kućnog ljubimca... Četvrti deo ide još jedan korak dalje. Svest u glavi Velikog Tatice počinje da se budi i on kreće da "prosvetljuje" ostale zombije, da ih podučava, da se brine o njima. . Kao svesna bića koja mogu da osete bol, naklonost i druge emocije (ili bar: odjeke emocija), zombiji prestaju da budu samo večno gladne hrpe raspadajućeg mesa. Na samom kraju filma Romero nagoveštava da je "suživot" između živih i mrtvih možda ipak moguć. Ostaje da se vidi da li ćemo dobiti priliku da još koji put zavirimo u Zemlju mrtvih i saznamo šta se dogodilo posle poslednjeg vatrometa...
Posle gotovo dvadeset godina, Daria Nicolodi, bivša Argentova životna saputnica, se ponovo pojavljuje u filmu čoveka koji ju je proslavio! Daria Nicolodi je ostvarila glavne ženske uloge u Argentovim remek-delima "Profondo rosso" i "Tenebre", a efektne epizode je odigrala u još nekoliko značajnih naslova ovog autora. 
Coralina Cataldi Tassoni, Argentova proverena saradnica ("Demoni 2", "Opera", "Il fantasma dell'opera") i prijateljica, dobila je epizodnu ulogu i u maestrovom najnovijem filmu.
Morian Atias, izraelski model i novopečena glumica, je dobila priliku da otelotvori naslovnu junakinju "Treće majke" - Mater Lacrimarum - najlepšu od tri moćne veštice. 
